My Art Business

Znam,znam..svi misle na galeriju photoshopova-e pa ja ih imam al necu da stavim..umesto toga cu staviti uvod svog 1 romana! nemam jos ime.iako sam ga pre skoro godinu dana napisala..MOLILA BIH ISKRENA MISLJENJA NIJE SALA

Spojler:

Extra, svidja mi se uvod.. Hoces li postaviti ovde citav roman??

Ne..necu da smaram xD

Prelepo jeeeee:))
Postavi jos malo:))

Pa ne smaras, ja bih bas voljela da postavis citav roman pa da ja to procitam..xexe... A uvod mi se bas svidja..

Like it! Nastavi supp je!

XoXo..necccuuu...zato sto cete se razocarati..jer uopste nije happy..a kraj je tragican..XoXo ^-^

To bre! To se ceni! Muka mi je vise od happy endova..ajde samo ti kuckaj :pPpPpPp

tragicxan??nmwz i moj ziwot je tragicxan pa i dalje sam ziwa..xexe..:)ajd pisxi pls..

LoL..xDDDD...ajdeeee..ocu...ipaaakk...ewo 1 poglavlja...

------------------
1-Staza

-Stajala sam uz fasadu moje zgrade.Kolena su mi klecala,oci su me pekle.
Morala sam da odem odavde.Korak po korak…Moje zamrznuto telo ,nije reagovalo..Bleda svetost meseca je obasjavala moju kosu,koja je pod tom svetlostoscu pridobila zuckast odsjaj.Nisam imala osecaj kao da sam u svom telu.Misli su mi bile daleko..Ko zna koliko je vremena proslo,ali ja nisam obracala paznju na vreme..To mi je sada bila zadnja misao u mojoj zbunjenoj glavi.Uspela sam da se priberem,Preslabo da bi se pokrenula ali ipak prejako u mojoj glavi.Sada kada sam se povratila ,shvatila sam da nisam ispred zgrade.Bila sam blizu staze,koja mi nije bila poznata .Nisam se secala kako sam dosla do nje.Niti sam imala osecaj povetarca koji je poceo da budi slabe drhtaje u meni.Tek sada sam pocela da gledam oko sebe.Gde sam?Kako sam dospela ovde?.Mesto je bilo jezivo,zato nije bilo nikoga.Blizu staze gde sam stajala nazirale su krosnje drveca i sama suma..Sa strane su bile poredjane klupe od drveta.Svaka druga je bila polomljena i ispisana.Guste krosnje su zaklonile bledu svetlost meseca.Visoka trava oko klupa me nije sprecila da sednem na jednu.Sabirala sam slike i misli u sebi.Prolazili su minuti koji su mi se cinili kao sekunde.Mozda je proslo vise od mojih minuta?Mozda sati?
-”Koga je briga”,prosaputala sam naglas,iznenadjena pucanjem glasa na zadnjim recima.Nije trebalo mnogo da krenem da jecam.Cvrsto sam rukama stezala jaknu.Nisam bila sigurna zasto je nisam obukla..Napolju je bilo jezivo hladno.Ovako sludjena i osamucena neko kad bi me video ,mislio bi da sam poludela,Ahh,pa nisam bila daleko od toga.Odjednom mi se misli uskovitlale oko uzroka ovakvog ponasanja,,Zasto mi se odjedanput ta slika pojavila?Da me podseti na ono sto sam se toliko trudila da zaboravim..Da vise povredim samu sebe.Nisam se smatrala mazohistom,zato sam to odmah otpisala sa moje veoma kratke liste,.Jedan deo moje glave se bavio oko ovog misterioznog secanja,dok je drugi pokusavao da se orientise..Koliko je sati?...Kad sam prislila svoje ruke da se pomere ka telefonu,videla sam kako moj pritisak ima veoma slab uticaj na moje telo.Osecala sam kao da mi je glava odsecena od ostatka tela..Tek iz 3 pokusaja sam uspela da jace pritisnem taster.Bila sam zbunjena,.Sto nije reagovao? Zar ga nisam pritisla?Ponovila sam za svaki slucaj,Nista..Prebirala sam po glavi..Ahh,Setila sam se da je baterija prazna…
-”E pa dodjavola”,ponovila sam u sebi,previse osamucena da nateram da glasne zice prorade..Nisam bila spremna..
Ne. Definitivno se ne vracam tamo.U kucu..Kucu koja je prazna.Praznina koja me izjedala.Uspomene koje su praznile mene i moj um.

hwala..ja tju sad da cxitam pa jawljam utiske kasnije..

Divnooo....slobodno kuckaj dalje

LoL...ja sam zavrsila roman al ono..ne zelim vas smarati..xD

interesantno.....basx me zanima sxta ide dalje!!!

Ma ne smaras bre bb...ja obb da citam jos ako je nesto ovako zanimljivo...

Ocete dalje? o.O

Yeah ^-^

2-Vracanje u Proslost

Zivela sam Sa mojom majkom i starijom sestrom.Tata i ona su bili privremeno rastavljeni..Moja majke se ne secam jasno.Kroz bliceve.Iskreno,ne secam se svog zivota do moje 15 godine..Neznam zasto,Mozda zbog nesrece u Kojoj je Ona poginula ,a ja prezivela..Dosta vremena mi je trebalo da se setim ko sam? Jelena (moja starija sestra) mi je dosta tada pomagala..Poceo je novi osecaj da me prozima..Poznat osecaj.Peckanje u ocima.Podrhtavanje u uglovima usana..I na kraju nesto vlazno..Ledena suza mi se spustala niz obraze.Prestala sam o tome da razmisljam,Zamrznula sam secanja.Vrhovima prstiju sam obrisala suzu.Posle nesrece ja sam morala da se preselim kod tate,retko smo razgowarali.Nije mi jasno zasto?Uprkos svome mom poricanju,jako smo slicni..Cutljivi I Cudni..Ali on je takav otkad se sebe secam,Da li je bilo vremena kad je bio drugaciji? Pitala sam to Jelenu vise puta,ali uwek je nalazila nacin da izbegne odgovor.. Zasto?Posle nekog vremena sam odustala..Jelena je bila slicnija majci,kako mi je ona opisivala…Uvek druzeljubljiva I vesela..Mada posle nesrece..Jelena je upala u deresiju jos goru od moje..Kako se izvukla? Ja ne mogu.Osecam se kao da sam upala u ledenu vodu ,Koja me gusi ali ne..Nije jos stiglo davljenje..Cekala sam ga spremna,da tonem polako…Da li sam stigla do dna? Ili cu se spasiti?..Nisam ni na to znala odgovor..Jelena se spasla .Pokusavala je sto manje da bude u kuci..Znam sta radi..Praznoca je I nju izjedala..”Skola” to je bio njen uobicajen odgovor..Od..Mnogih. pazljivo smisljnih da zavaravaju..”Kako da ne” svaki put bih to pomislila kad bi rekla neki bedan izgovor..Ali nisam bila ljuta na nju ,nego na sebe.Pocela sam da se prisecam dana kada sam se probudila u onoj luksuznoj bolnici,,hiljadu osecanja u meni.-Osecala sam nesto nepoznato.Bol?-Da.I fizicki I psihicki . Zbunjenost? –Najverovatnije....Krivicu? – Svakako..Ali Bilo je tu jos nesto..Ne poverenje? – I to,,Ne mogu opisati..Kako sam se osecala kada sam se probudila..Bol u slepoocnicama je bio razarajuci . I kao da neko busi u mojoj sopstvenoj glavi.Stezanje oko ruke je objasnjavao gips.Osecaj nelagodnosti. 3 ili 4 Ljudi ,koje nisam u zivotu videla..Jelena je bila odmah pored mene.Oblivena suzama,cutala je kao zakopana...Lice je izgledalo kao da je bila na nekoj litici,I ako padne ,izgubice.. ,Pitala sam se sta je njoj? A covek sa moje druge strane? –Moj otac ..Zasto je imao tako tvrdu masku?,Hladna maska me je zapljusnula.. Nikoga nije zavaravala,ali bila je pazljivo slozena,kao da pokusava nesto da sakrije.Tada nisam bila Sigurna ali sad znam..Krivica-Svaki put kad me vidi skrene pogled..”Nisi jedini”-uwek bih to pomislila..Krivica me je izjedala.Ali zasto? Zato sto sam se probudila?-Mozda .. Zato sto nisam spasla jos nekog?-Naravno. Ali zar sam ja bila izabrana da spasem nekog? Znam da sam bila u kolima sa Mamom….Sta se desilo?Ali kako?-Taj odgovor nikad nisam dobila..Jelena je u pocetku samo cutala kao I otac.Pustila sam ih “treba im vremena” mislila sam.Vratila sam se na sliku one bolnice I prvog dana.Kako sam bila zbunjena..Pitanja nalik..Ko sam ja?Ko su oni?Sta se desilo?Bol mi je nagovestao ,da se desilo nesto lose..Veoma lose....Tetka koje je bila kod moje slomljene noge je jedina koja je izgledala donekle normalnije.Pricala je ,Usta su joj se brzopleto otvarale ,Nisam slusala..Pogled mi je bezao Malo na tetku ,Oca ,Jelenu I Jos nekog.Ne secam se njegovog fizickog izgleda? Ko je on?
Znala sam da je bio Izuzetno vazan.Meni ,njima ne toliko.On je bio neko ko je nestao odmah posle izlaska..Nisam se do danas toga setila.To je zamrzlo Moje telo I sada um,Zato sam imala osecaj kao da gubim nesto veoma vazno.Osecala sam I njegovu bol.Zasto? Ko je to,meni sada previse vazan? Zasto,je secanje na njega veoma vazno? Ko je on? Moj ocuh?,Drug..Nesto vise?-Decko-iako sam bila uverena da u to nema sanse pa imaa sam 15-godina..Nije to malo..On je bio nesto vise-Vaznije-…Neprocenjivo vazno..Vratila sam se u stvarnost.Vratila sam se bledoj svetlosti I Klupi..Sada sam se bacila na Manje vazne stvari.Ne mogu vise.Ne danas. Sutra ,Bicu jaca I Pribranija.

Like it! Predivno stv!

hwala

sooooper je ..basx mi se djaaa..

Hwala

prelepoooo

Tenk's