Pisite istinite price!

Tužna priča


Ovo nije tipična priča o dvoje mladih koji se vole,ovo nije ni izmišljena priča o sudbini jedne zaljubljene devojke.Ovo je na svu žalost priča koja je istinita.Kažu ljudi da je ljubav slatka.Ali ta slatkoća može da udari u glavu I da postane veoma gorka.Ja sam oetila i slast I gorčinu.


-Eto ti Sandra govorila sam ti,jos pre nego sto ste se smuvali,da on nije za tebe,a ti si ludo moja njemu verovala-rekla je moja najbolja drugarica Olja.Olja je tu rečenicu ponovila jos pre osam meseci kada smo ja i Srdjan raskinuli.Nas dve se poznajemo skoro dve godine i znamo sve jedna o drugoj.Elem izmedju mene i Srdjana je sve počelo jedne prvo aprilske veceri:
Dok sam sedela u svojoj sobi zavaljena u fotelju stigla mi je poruka:''Video sam te u gradu i strašno si mi se dopala želeo bih da te upoznam''.
Broj mi je bio totalno nepoznat pa sam odgovorila-''Izvini ko si ti činimi se da si pogrešio br.''!
Odgovor je usledio:''Nebitno ko sam a mislim da nisam pogrešio broj jer mi treba Sandra '88 god. I koja trenira odbojku.''!
Pomislila sam da me neko zeza jer je 1 april pa sam se i ja zezala:''Dobro ljubavniče koje si ti godište i odakle se mi znamo?Odakle ti moj broj telefona''!
Sldeća poruka je glasila:''Ja sam '89 god ja sam tebe sreo u gradu ali ti mene nisi videla i rećiću ti ko mi je dao tvoj broj kada se budeš videla samnom''
Pocela sam na sav glas da se smejem jer nisam mogla da poverujem da tamo neki klinac,tako sam ja zvala sve one koji su mladji od mene pa makar i godinu,zeza.Ipak slazila sam da se vidim sa njim samo da bi saznala ko to već danima širi njen broj po gradu.
Posle toga smo se videli jos par puta i smuvali .Srđan je bio ''klinac'' koji je izgledao dosta starije za svoje godine.Imao je kosu boje pokosenog sena,oči boje plavetnila,u kojima sam ja prosto letela,i predivan osmeh od uva do uva.Ja se inače ''primam'' na takve momke poput njega.Šta ću nisam ja kriva što ludim za plavušanima.Moj broj je dobio od moje naj drugarice iz odeljenja,Tamare.Naravno ja se nisam ljutila jer ga ona zna jos od malena.
Naši susreti su bili veoma retki.Ja se luda zaljubila i pocela da se nerviram zbog njega.Srđan je mislio da ga varam i da se samo zezam sa njim.A ja sam mu glupača bila verna čak i u mislila.Stalno me je proveravavo.Oligica joj je uporno pričala da on nije za nju ali ona nije htela da je sluša,jer Slobodan nije podnosio Olgicu.Kad kod bi se posvađali on je optuživao Olgicu,a Sanja nije htela da bira izmedju njih dvoje. Bilo kako bilo posle mesec dana provedenih zajedno raskinuli smo na najgluplji nacini tek tada sam shvatila da me on i možda i nije voleo.
Opet sam sedela u sobi kao i na početku priče kada joj je zazvonio telefon.Čim sam čula telefon jednostavno sam znala da je on.
-Sandra mi treba-začuo se ozbiljni glas sa druge strane žice.
-Ja sam Srđane.-tiho sam rekla,prpoznavši njegov glas
-Slušaj moram nešto važno da ti kažem.-bio je još ozbiljniji.
- Oštro sam ga prekinula.-Pa reci šta je bilo.
-E nemogu to preko telefona rećiću ti kad se budemo videli.
-Ko zna kada cemo se videti bolje sad reci-prekinula sam ga u jednom dahu dok su mi se suze slivale niz bledo lice koje je gorelo,jer sam predosećala čemu vodi taj razgovor.To je bila čista ženska intuicija.
-Slušaj Sandra nije ovo zato što te ne volim ili zato što sam našao drugu....
-Znam ovo je kraj-opet sam ga prekinula
-Da ali to je zato što se ne viđamo.
-Dobro-jedva sam izustila,a suze liju ko kiše,drhtim....
-Jesi još uvek tu-upitao je posle kraće tišine.
-Da tu sam-progvorila sam dok su me suze gušile.
-I šta kažeš,jel se slažes?-pitao je nesigurno.
Da li se slažem? pa šta je on umislio tim pitanjem da će se nešto promeniti iako ja budem rekla da se ne slašem.Za mene je ovo bio šok jer sam ga zavolela svim srcem.
-Nebitno šta ja mislim biće onako kako ti kažeš-rekla sam pokorno.
Zvučela sam kao da mi do naše veze nije ni malo stalo.Htela sam da se borim da još malo potrajemo,htela sam mnogo toga da ga pitam,da mu kažem ali nisam imala snage.Žurila sam da prekinem taj razgovor.Taman kad sam htela da mu kažem ćao on me je zapitao-Ostajemo drugovi?Na brzinu sam mu potvrdila i spustila slušalicu.
Plakala sam ceo dan,gušeila se u suzama a on to nije ni znao kako mi je teško.Plakala sam nedeljema,više nisam bila ona stara ja.Srđan je govorio drugima kako se kaje ali ništa nije preduzimao,a ja se jadna nadala.Pokušala sam da ga preboli ali uzalud.Sve me je na njega podsećalo.Svi su me tešili i u školi i u kući ali džabe.Tata mi je rekao da niko nije vredan mojih suza.
Raspust i leto,svako na svoju stranu.Srđan je zapalio na more a ja sam otisla u Pančevo u rodbinu.Pokušavala sam da ga prebolim na sve nacine.Visoka,lepa devojka,solidne gradje i prelepog osmeha za kakvu sam ja glasila bila sam meta mnogih pancevackih momaka.Ja se samo zabavljala i opustala i pomalo flertovala.Pokusavala sam da nadoknadim vreme koje sam provela plakajuci za jednim obicnim idiotom.Poigravala sam se sa njima baš kao što se Srđam samnom,pokušavala sam da mu se osvetim.Taman kad sam mislala da sam ga zaboravila prevarila sam se grdno.
Došao je i septembar i četri meseca kakao smo raskinuli i nismo se videli,ali smo se redovno dopisivali porukama.
I onda sam ga iznada srela na ulici posle škole..Razmenili smo par reci i to je bilo to.Posle toga mi je danima slao ljubavne poruke.A ja se glupačica opet ponadala i počela da letim u oblacima.
A onda se on smuvao sa mojom veoma dobrom drugaricom Anitom.Sa onom istom Anitom koja me je tešila kada smo ja i Srđan raskinuli,kada sam prolila gomilu suza za njim.Da je mogla ubila bih je jer se ona dva dana pretvarala kako je sve ok. Slučajno sam saznala u školi.Pobesnela sam, oči su mi bile pune suza,bila sam ljuta,htela sam svašta da joj kažem,ali nisam mogla jer mi je veoma draga.Samo je Tamara znala šta mi je.Anita je istog dana primetila kako je gledam,ali hvala Bogu da pogled ne ubija.
-Sandrice šta ti je-prišla mi je Anita polako sa osmehom od uva do uva.Kako može tako da glumi treba da se prijavi na audiciju za neki filim-pomislila sam.-Nije mi ništa malo me stomak boli i to je sve-lagala sam i glumela bolje nego onaU nečemu sam morala i ja biti bolja.
-Sandra znam te i nije to stomak to je nešto drugo-nastavljala je Anita da glumi nevinašce,ali je sumnjala da znam za nju i Srđana
-Nije Anita stvarno me boli stomak-nastavila sam da lažem.Jednostavno nisam mogla da joj priđem i kažem''Slušaj ti nabeđena ribo,ti si takva prostakuša i otimačica da jednostavno ne možeš da uživaš u tuđoj sreći.Ti nisi ništa drugo nego jedna sasvim licemerna i podla osoba'' a trebala sam to da je kažem i pred celom školom da je obrukam ali kasnije sam uvidela da nije bilo potrebe za tim.
Sutradan sam saznala da su raskinuli jer je Anita sumnjala da sam saznala.Kada sam ušla u učionicu ,svi su me sazažiljivo gledali i već su znali o čemu se radi čim ja i Anita nismo došle zajedno u školu.Anita se i dalje pravila kao da ništa ne treba da mi kaže.Nisam htela da sednem pored nje jer me njena naivnost strašno pekla.Kasnije su mi prišle neke devojke iz odeljenja i rekle-Crna Sandra stvarno si glupa treba da je izprozivaš i svašta u lice da joj kažeš a ne da mučiš sebe.Svi su bili šokirani Anitinim postupkom a ja nisam imala srca da je tako povredim.
Anita mi je posle kroz suze ispričala šta se zapravo desilo.Ja sam je razumela ali ne i odeljenje.Iskreno poverovala sam u to što mi je rekla jer sam želela da u ti verujem,ali sam sada ubeđena da mi nije rekla istinu.Vest se brzo proširila i cela škola je vređala Anitu.Srdjan i ja samo se sreli par dana kasnije.I on se pravio da je to laž ali sam ga uverila da mi je Anita sve priznala.Dok smo pričali primetila sam da sam hladnija prema njemu.Kada me je pitao:-Zar ja posle tebe ne traba da imam ni jednu drugu devojku?'';samo sam se nasmejala i rekla:''Izvini a ko ti brani nemoj mi reći da do sada nisi imao ni jednu a prošlo je 7 meseci od našeg raskida?''.Samo me je zbunjeno pogledao a ja sam bila ponosna na sebe kako glumim.Stavila sam mu do znanja da se ja u njegov život ne mešam i da sam ga odavno zaboravila.I opet sam lagala a duša me je pekla što ne mogu da mu priđem,da ga zagrlim,poljubim.
Prošlo je par nedelja,Anita,Tamara i ja ga nismo spominjale.Ali Srđan mi nije da mira,pokušao je da glumi nekog frajera.Onda je počeo da mi šalje poruke i da me vređa kako sam ja glupa,buđava.....Ja sam maksimalano ostala smirena i smejala se njegovim glupostima jer mi je njegovo mišljenje bilo najmanje bitno.
Kasnije sam čula da se dosta promenio,da se folira drži se onog ''ima se može se'' i stvarno mu se može kad mu je tata buržuj.Srđan je utripovao ako ima para ima sve,ali je zaboravio da se ljubav ne može kupiti.Ja sam upoznala Marka mada nisam se upustala ni u kakvu vezu jer sam izgubila mnogo poverenja u ljude.Svesna sam da sam propustila savršenu priliku ali nadam se da će mi se ukozati makar još jedna prilika,toliko sam valjda zaslužila.
Srđan se i dalje loži na Anitu,a ona ga kulira jer joj se sviđa drugi dečko.Ona i ja smo nastavile da se družimo,jednostavno nismo dozvolile da jedan ''nafurani klinac'' uništi naše prijateljstvo.Oprostila jesam,ali nisam zaboravila.Olja mi je rekla da samo ljudi velikog i plemenitog srca opraštaju.


''Mogu da ne vidim,mogu da nečujem,
mogu da prebolim i luda da se napravim,
mogu da OPROSTIM NE I DA ZABORAVIM''

Djevojka i momak se voze na motoru...
DJEVOJKA: "Nemoj tako brzo voziti, smanji..."
MOMAK: "Ne, bas nam je dobro."
DJEVOJKA: "Nije mi dobro, molim te..."
MOMAK: "Kazi mi da me volis..."
DJEVOJKA: "Volim te i ti to znas."
MOMAK: "Zagrli me..." (djevojka zagrli momka)
MOMAK: "Skini mi kacigu sa moje glave i stavi sebi na glavu, molim te..."
SLIJEDECE JUTRO U NOVINAMA:
"Motor je imao saobracajnu nesrecu, jer su otkazale kocnice.
Na motoru su bile dvije osobe.
Jedna je poginula, a jedna prezivjela..."
A PRAVA ISTINA JE:
Momak je na pola puta shvatio da su kocnice otkazale, ali nije zelio da kaze djevojci. Zelio je posljednji put od nje cuti rijeci VOLIM TE, i posljednji put osjetiti njen zagrljaj. Zatim joj je rekao da stavi njegovu kacigu, jer je znao da ce onda ona prezivjeti... iako je to znacilo da ce on poginuti...
VOLIO JU JE VISE OD SVOG ZIVOTA...
Sutradan je djevojka presjekla vene...
VOLeLA GA JE VISE OD SVOG ZIVOTA...





Lea i Luka su se znali od 5 razreda osnovne skole.Otkad se znaju izmedu njih uvijek postoji “ono nesto“...Njihova ljubav se rasplamsala u prvom razredu srednje skole...kada su zajedno upisali opcu gimnaziju...Ta skola ih je zauvijek spojila...Njihovi roditelji,profesori prijatelji su prihvatali ovu prelijepu mladenacku ljubav iako su bili jako mladi...Lea i Luka dane su provodili zajedno-ispunjavajuci ih poljubcima,zagrljajima i slatkim tajnama...Svaki trenutak proveden zajedno ih je zblizavao svakog dana sve vise...Jednog dana Lea se nije osjecala dobro i mama je odvela doktoru na pregled.Njegov izraz lica nije nimalo ohrabrivao ni Leu ni njenu mamu.Doktor im je saopstio ruznu vijest:Lea je imala tesku bolest srca i trebala je hitno transplantaciju...Najveci problem je bio sto nije bilo donatora...Luka je dugo cekao Leu i kada je vidio onako blijedu znao je da nesto nije uredu...Lea ga je odvela na njihovo zajednicko mjesto i dok je prikrivala suze sve mu je ispricala.Luka je osjecao kao da mu se srusio cijeli svijet imao je jaku potrebu da zaplace ali znao je da nesmije-znao je da mora biti jaci –radi svoje Lee...I tako su dani prolazili a Luka i Lea su svaki dan provodili zajedno,,,on se trudio da Lei udovolji u svemu mada je to nekad bilo nemoguce a Lea je pokusavala da bude jaca od bolesti...Luka je znao da to sto radi nije dovoljno...Jednog dana Lea je primila poziv u kojem su joj rekli da su nasli donatora i da za 2 dana ima operaciju...Bila je presretna jer je to znacilo da ce za 2 dana biti potpuno zdrava i ponovo ce moci uzivati u svim carima zivota-zajedno sa svojim Lukom...Kada mu je to rekla on je samo zagrlio kao da im je to prvi i posljednji put da se vide...Dva dana su brzo prosla i Lea je otisla na aerodrom a sa njom njeni roditelji,prijatelji i naravno Lukom...Sa svima se pozdravila i obecala im da ih nece napustiti...Njen avion je uskoro poletio...Zadnje sto je Lea vidjela je bilo tuzno Lukino lice...Operacija je prosla savrseno...Lea se polako oporavljala i nakon 3 dana je dobila dozvolu da se vrati kuci...Dok je cekala da joj avion poleti jedino je mislila na Luku kako ce se opet vidjeti mada je bila tuzna jer je svih tih dana nije nijednom nazvao...Roditeljima nije nista govorila a ni oni nisu njoj...Napokon je dosla u svoj rodni grad!Bila je presretna...Gledala je kroz prozor i trazila Luku ...Nije ga vidjela...Kada su sisli sa aviona,vec tuzna Lea,upita mamu:GDJE JE LUKA?!-mama je blijedo pogleda i oci joj se napunise suzama...Lea je zapita sta joj je...A mama je kroz plac upita: ZAR NE ZNAS KO TI JE DAO SRCE?!?!

Negdje, u zalutalim pogledima ulica Chicaga prepoznala sam tvoje oci. Oci koje mi, evo, vec dvije godine kako sam otisla iz tog grada ne daju mira, oci bitange, oci frajera.....Oci jednog djeteta.
Pogledao si me i okrenuo glavu. Znam, boliloo te je. I mene je, i nikoga vise ne krivim. Nikoga osim sudbine jer ona mi te je dala, dala i uzela bas kada sam pocela da pijem rosu sa tvojih usana, bas kada sam pocela da se ogledam u tvojim smedjim ocima, bas kada si poceo da me volis.
Sve je sada smijesno, jer sta reci poslije dvije preduge godine, sta reci poslije hiljadu neprospavanih noci, poslije svih osusenih ruza.... Sta reci poslije hiljadu poljubljenih usana?? Da, Sasa, ljubila sam ih, a nisam osjecala nikakav ukus, nikakvu slast. Ljubila sam ih u nadi da me nece podsecati na jednu crvenu koznu garnituru, na jednu rozu pidjamu sa Tvitijem. Ljubila sam ih u nadi da cu negdije sakriti sjecanje na tebe, da ce necije tudje usne imati ljepsi ukus, da ce umjeti sladje da me ljube.
I nijedne nisu mogle...Nijedne nisu mogle da te zamjene a bilo ih je zaista mnogo..
Trazila sam u svitanju jednu suzu i pijesmu "Ne mogu", trazila sam jednu ludu voznju kolima, prolaz kroz crveno svjetlo...Trazila sam samo dvije rijeci od tebe. Samo:Volim te!
A kada sam ih dobila, tada je vec bilo kasno. Ja sam vec pocela da lutam i da te trazim svuda i u svakome.
A kakav je bio pocetak.....
Ugledao si me u kaficu u kom si se sasvim slucajno nasao, i odmah dobio moj broj telefona. Pa ko je tebi opasnom frajeru smio da kaze NE? KO, osim mene?!! Upoznala sam te zato sto si me cijele veceri gutao pogledom, svlacio, zato sto mi je tvoj pogled govorio da ces me imati, da cu biti tvoja jer ti tako zelis. Upozoravali su me da se ne petljam sa tobom, da si isuvise opasan, a ja sam namjerno htijela da pokazem i tebi i njima da me neces imati. Nisu znali, zlato moje, da si ti jedna obicna beba, jedno musavo dijete koje se krije ispod opakog pogleda, ispod "Armani" odijela i D&G parfema. Niko nije ni slutio da cu te slomiti a samim ti i sebe.
Odbijala sam te-a volila sam sto me svuda pratis, sto se pojavljujes niodkuda i isto tako nestajes. Izbjegavala sam te, a namjerno sam se pojavljivala na mjestima na koja si izlazio. Pravila sam se luda, a zelila sam te.
I tako, zaljubila sam se....
Priznala sam to, i sebi i tebi. Bio si srecan i ljubio si me, ljubio, a ja sam te sve vise volila. Zasto?? Zato sto te se nisam bojala, zato sto sam samo ja vidila dijete i tugu u tim ozbiljnim ocima. Zavolila sam te samo zato sto sam znala da i ti mozes da volis, samo zato sto sam bila spremna da te promjenim.
Bila sam spremna da te cekam, budna, po cijelu noc dok se ti ne vratis sa puta, cutala sam dok bi ti vikao na mene, govorio mi kako ti ne znacim nista, kako sam ista kao i sve druge. Pricao si kako nisam drugacija, da neces zbog mene da se odreknes svoje slobode.
Unosio si mi se u lice i vikao na mene jer ne placem. Nisam, Sasa, plakala, plakalo je moje srce a ja sam bila jaka i izdrzala svaku tvoju rijec, svaku tvoju uvrijedu.
Pravila sam se luda kada bi se pojavio u mom stanu mirisuci na neku drugu. Nisam plakala ni kada bi me pozvao i rekao da te veceri neces izaci sa mnom, da ces mi se javiti poslije ponoci. Onda bi mi svirao ispred stana, budio cijeli komsiluk, vikao da me volis a ja bih izasla rascupana i u pidzami. Tada bi me dugo okretao na ulici i ljubio moj stomak.
Kako sam te tada volila.!!
Ponekad bi me samo pozvao da mi kazes da ti nedostajem, da mislis na mene, ponekad bih na pragu nalazila jednu ruzu, ponekad bi mi samo pustio neku pijesmu, doveo mandoline ispod mog prozora. Ponekad bi dosao, gledao me kako spavam, cutao i ljubio me cijele veceri.
Sa tobom nisam nikada znala sta me ocekuje, uvjek si bio nepredvidiv. Radio si svasta da mi dokazes da me volis, onda bi najednom pukao i sve pokvario.
Ludila sam ja zbog tebe a ludio si i ti zbog mene. Trpila sam, cekala da se promjenis, da izadjes iz tog zacaranog kruga..
I sve je puklo, malisa.....
Padale su kise bas tih dana. Kapi su kvasile moje lice, skidale ostatke sminke dok sam prolazila nasim ulicama... Nisam prestajala da sanjam-jer nisam zelila da te izgubim. Tumarala sam po parkovima trazeci te negdije u beskraju, negdije gdje te nije bilo. Provjeravala sam da slucajno nije ostala neka ruza ispred mojih vrata, ali ne, sve su vec bile osusene. I, eto, tako je sve prestalo.....
Jednog jutra probudila sam se i shvatila da ne ide, da ne vrijedi vishe kriti se i plakati. Da negdije postoji jos koji osmijeh za mene, skriven u dubini moje duse, u nekim drugim ocima, bistrijim, ne laznim, ne staklenim.
I nastavila sam, polako se suocavajuci sa jutrima, danima koji nisu donosili nista, sem poneku pomisao na tebe. Tako sam zivila nedeljama, mijesecima. U nekom svom miru. Dok se ti nisi pojavio. Opet sa ruzom i sa rijecima da me volis, da sam jedina, da ne zelis druge, da su sve lose, da sam samo ja tvoje "sunce ljubavi".
Ne, nisam imala snage da krenem opet ispocetka.
Oprosti za svaku tvoju suzu, veruj mi, nisam je zelila. Bolila me je mnogo vise nego tebe, bolila me je, jer sam i ja kroz to nekada prosla, a ti si bio daleko. Ja tada nisam imala nikoga, a ti si imao mene. Da, i kada sam otisla, i kada sam ljubila drugog, ti si me imao, imao si svaki dijelic mog srca, moje duse. Ali vjeruj mi, bolje je ovako.
Proci ce, sve ce to jednom proci i ti ces nekada smijeti da me pogledas u oci, da mi kazes da si me prebolio, da me vise ne trazis, da me nema ni na zidu u tvojoj sobi, da si uspomene na mene i secanje na mene zakljucao, davno zaboravio, davno ostavio u nekoj nasoj ulici.
Ti to mozes, bar toliko te poznajem,a ja....
Ja cu lutati i mozda cu nekada naci nacin da te zaboravim. Mozda, ne znam.
Eto, to bih ti rekla da si se samo okrenuo....

dobro se sjecam 98 god kad sam dosla u ovu prokletu ameriku.
bilo je ljeto plakala sam dan i noc jer nisam imala moje drustvo kraj sebe. proslo je par mjeseci moj stari je kupio com. otisla sam na com da upoznam malo raje. otisla sam u "bosna" chat i tu je bilo dosta raje. poceli su mi se dosta momaka da javljaju, i tako sam upoznala par finih momaka. bilo je vec kasno otisla sam da spavam. ustala sam oko 11 spremila se i izasla vani sa sestrom da se kupamo, tad smo zivjeli u apt i imali smo bazen ispred apt. i na bazenu upoznali smo par nase raje i bil onam je drago bila sam odma veselija,otisla sam u kucu bilo je oko 9 sati na vece otisla sam na com jer mi je bilo dosadno nisam znala sta drugo da radim. otisla sam ponovo u chat. javila sam se jednom momku zato sto mi je bilo dosadno da se upoznam sa njim. pitala sam ga kako se ti zoves ? on mi je rekao selmir. pitao me za moje ime i ja sam mu rekla moje ime. pitao me je za god rekla sam da mi je 15, pitala sam ja njega koliko on ima rekao mi je da ima 23 god rekla sam da je prestar za mene. on je meni rekao god nisu vazne pa me je pito odakel sam iz koje drzave? ja sam mu rekla i ja sam ga pitala gdje on zivi i on mi je rekao. i ja sam mu rekla da ti kazem nesto nadam se da me neces pogresno svatiti ti si prestar idem ja sad cuvaj se drago mi je bilo da smo se upoznali cuvaj se. otisla sam leci i razmisjala sam o njemu cjelu noc nisam mogla da spavam. on je stvarno fin momak nije iskvaren kao ostali. i sutredan sam otisla da cekiram mail i selco je bio na com. ja mu se javim, cao maleni nadam se da me nemrzis za ono sinoc ja zelim da ostanemo u kontaktu da budemo dobri drugovo jer si fin iskren momak. ja sam posle stalno dolazila na com radi njega na dan sam znala po 5,6 puta otici da vidim jeli tu. pricali smo dva mjeseca i on mene pita da mu budem cura ja sam se iznenadila kad me je pitao da mu budem djevojka. odgovor je bio da. razmjenili smo broj telefona i on me je svaki dan po par puta nadan zvao. kako koji dan je prolazio sve sam ga vise, i vise volila. poslao mi je slike postom ima ljepe predivne plave oci sexy osmjeh sve mi je se na njemu svidzalo.jedan dan bila sam u skoli i zavrsila mi je se skola izasli smo ja i par mojih jaranica napolje, napolju je bilo uzasno vruce. otisla sam u kucu sa jednom mojom jaranicom amerikankom. uzalim ja na vrata sanjom, kad ja pogleda moj selco sjedi sa burazom mojim i prica ja sam se bila zaprepasitla nisam ni znala da ce doci. bilo mi je tako drago nasmijala sam mu se on je meni namignuo.posle moja stara dosla s posla ugledala njega kaze ti ona meni hodi vamo trebas mi nesto. kaze sta ce ovaj ovde reko doso je sigurno mene da vidi i ja se nasmijem. otisla sam u dnevni boravak gdje su bili moj brat i on. i sjela sam pored njega. spremila sam mu da jede i se malo odmori od puta.kad je se on odmorio. rekla sam mami odo smo mi negdje izaci mama mi je rekla nemoj kasniti pamet u glavu, rekla sam dobro mama. otisli smo u mall, setatmo mi kroz mall i najednom on mene zagrli i kaze mi imas divan osmjeh pile moje rekla sam hvala imas i ti srce moje.vratili smo se kuci pa smo pricali pricali i bilo je vec kasno tako da je selmir otiso u hotel da spava pa kad se naspava rekao je da se mora vratiti kuci.osvanulo je jutro a moj selco mora kuci da ide. pozelela sam mu sretan put i da me nazove kad stigne kuci. bilo mi je dosadno bez njega al mi je rekao da se nebrinem da ce opet doci. nazvo me je moj dragi i pricali smo.99 je a vec smo god dana skupa a meni je drago zato sto smo vec god izdrzali da budemo zajedno.zaljubljena sam u njega do usiju lol. jedan dan ja se vratila kuci iz skole i napravila mami kafu da popije, stavila sam kafu na sto i upalila tv. ulazi moja mam na vrat odma je sjela da pije kafu. ona mi kaze moras ostaviti selmira prestar je on za tebe on je 8 god stariji od tebe. bilo mi je tesko rekla sam joj dobro mama i okrenula se. a ja nisam ga ostavila nisam mogla daga ostavim jer sam ga puno zavolila. i ja sam sanjim tajno bila sve do 2000. i onda sam mami rekla ja sam jos uvjek sanjim zajedno dzabe pokusavas i govoris da ga ostavim necu nisam ga ni onda ostavila necu ni sad.mene nije zanimalo ni malo sta je narod o meni mislio i sto mi je govorio da ga ostavim da je prestar da mi treba neko mojih god rekla sam ih pusti te me namiru negovorim ni ja vama skim da hodate a skim da nehodate. 31nov 2003, bila je noc i ja odem na com i javi mi se dejan moj jedan prijatelj i moja najbolja jaranica pricali smo zezali se. dok mi se nije jedna krava javila i kaze imasli momak reko imam momka ko ti je reko selmir, kaze ona meni jao ja i ti hodamo sa njim u isto vreme kaze ona meni zavolele smo istog coveka u isto vreme reko daj bre jebo te moj brat. doso je selmir na com javi mi se kaze dze si zeno moja reko kako mozes posle svega da mi se javis. kako si mi mogo to uraditi slomijo si mi srce na miillliioon komada. meni same suze krenu niz lice reko varalice i sidzem s coma. otisla sam u sobu i plakala dugo. mnogo me je ranio neznam kako mi je mogo to da uradi a volim ga.2 dec 02 bila je party kod mog brata bilo je dosta dobrih frajera. nazvo je selmir moj buraz se javio pito za mene. kad ce ti moj brat trazi te neki seljak neznam ni ja koje lol ja s nasmija. kad se ja javi on zove kaze hey ljubavi sta ima. reko nema nista reko evo kod mog brata party reko veselimo se vamo a u meni samo tuga i bol. kaze on cool. ja mu kazem reko izvini selmire nezelim da te povredim al kraj je izmedzu nasi kazem mu zbogom cuvaj se i spstim mu. bilo mi je tesko volim ga svim srcem 4 god smo bili zajedno i trebali da se uzmemo bilo mi je mnogo zao i tesk jer sam bila navikla na njega.31 dec spremam se da idem u kafic sa sestrom zetom da slavimo novu god skupa. dosli smo u kafic i bil oje ljepo bilo je oko 11 na vece nazove me fikret na cell a ja nisam cula bila je jaka muzika. izasla sam napolje da se ohladim malo da dodem sebi posto je bilo vruce. nazvala ga nazad nije se javljo. ostavila sam mu poruku i rekla sam da cu ga nazvati sutre. 12 sati nova god ustali smo svi jedno drugom cestitali i onda smo otisli svima redom da cestitamo novu god. ljepo mi je bilo ljepo sam se provela ismijala sam se kao nikada:).4 ujutru otisla sam kuci. cim sam dosla kuci raspremila sam se i odma sam otisla leci bila sam umorna od igranja.1 sat ustala sam umila se, obukla se. i uzela sam cell da nazovem fikreta.javio je se ja i on smo dobri jarani. pricali smo ja mu cestitala novu god pricali smo pola sata i ja sam morala ici. 2 januar nazvo mene fikret i pricali smo i on me pita hoces mi biti cura posto ja i on se znamo vec odavno i uvjek smo dobri jarani bili nismo se nikad svadzali, uvjek se zezali. i meni kaze fikret moguli te pitati jedno pitanje. reko hajde pitaj me. kaze on meni odavno mi se svidas hoces mi biti cura ja kazem hocu samo da nemislim na poslost i da nebudem tuzna da zaboravim selmira. al neide nemogu da ga zaboravim nikako uvjek mi je selmir u mislima gdje god da sam on mi pred ocima. fikret je jako fin momak i nezelim nikad da ga uvredim niti cu ikad da ga uvredim bicu sanjim sad pravicu ga sretnim. ma da moje srce jos uvjek selmira voli.14 feb 04 zvoni telefon, kaze mi muski glad hej malena happy valentines day kaze selco je stai ma reko nista ba stace biti sta bi trebalo biti. pricali smo ja i on o svemu i prico mi je on kako je imo problema ja sam mu samo rekla sorry i nista vise.reko je da me voli i hoce da mu idem u posjetu ili ako hocu da ostanem da zivim sa njim rekla sam da nemogu i rekla da moram ici. a srce ga moje voli i zanjim me moje srce mnogo boli.
samo da znate pazite skim ste zajedno

Istinita prica o vojniku

Ova priča je o vojniku koji se nakon nekoliko godina provedenih u ratu konačno vraća kući svojoj porodici. Odmah nakon što je saznao tu vest javio se svojim roditeljima.
- Mama, tata, vraćam se kući! Ali pre toga moram da vas zamolim za jednu uslugu. Imam prijatelja koga bih doveo sa sobom.
- Naravno, odgovorili su roditelji odusevljeni što će konačno nakon toliko godina videti svog sina.
- Slobodno dovedi svog prijatelja, bili bismo srećni da ga upoznamo.
- Postoji samo jedna stvar na koju moram da vas upozorim pre nego što dodjemo. On je dosta teško povredjen u ratu. Zgazio je na nagaznu minu i izgubio jednu ruku i jednu nogu. Medjutim, on nema gde drugo da ode, a ja želim da dodje da živi sa nama.
- Žao nam je što to čujemo. Možda bismo mogli da mu pomognemo da nadje gde će živeti.
- Ne, mama, tata, ja želim da on živi sa nama!
- Sine, ti ne razumeš šta traziš od nas. Osoba sa takvim hendikepom bi bila ogromna obaveza za sve nas. Mi imamo naše živote i sopstvene probleme i ne možemo dozvoliti da takva stvar počne da nas sputava. Mislimo da bi se ipak trebao vratiti kuci sam i zaboraviti na svog prijatelja. Snaći ce se on već nekako.

U tom trenutku sin je prekinuo vezu. Roditelji ga više nisu čuli. Nekoliko dana kasnije, primili su poziv iz policije. Njihov sin je poginuo prilikom pada sa zgrade. Policija veruje da je samoubistvo u pitanju. Roditelji su otišli da identifikuju telo. Prepoznali su ga, ali na njihov užas takodje su otkrili i nešto što nisu znali. Njihov sin je imao samo jednu ruku i jednu nogu.

Roditelji iz ove priče su kao većina nas. Lako volimo one koji dobro izgledaju ili su zabavni, ali teško prihvatamo ljude koji će učiniti da se osecamo neugodno. Radije bi se klonili ljudi koji nisu zdravi, lepi, uspešni ili pametni kao mi.