Misterije...

Naslov: Misterije... Pet Nov 06, 2009 1:10 am

Ovde ce admini postavljati sve misterije dosad objavljene u Petici!

Naslov: Re: Misterije... Pet Nov 13, 2009 3:16 pm

MISTERIOZNI BERMUDSKI TROUGAO

Najpoznatiji nestanak u Bermudskom trouglu je nestanak 19. decembra 1945 godine.Rec je o 5 aviona Americke ratne mornarice nestalih bez traga u rutinskom treningu!
Nestalo je i sest drugih letelica poslatih da pronadju ove ljude,takodje,bez traga.Ukupno je nestalo 27 mornarica!Navodno je kolumbo na svojoj plovidbi prema Novom svetu opazio cudna svetla iznad tog podrucja,no verovatno je video pad meteora.
O nestanku brodova i aviona u Bermudskom trouglu bilo je nekoliko teorija a najpopularnija je ona o srnoj rupi i msiljenje da su putnici i objekti netali u nekoj drugoj dimenziji.No,poslednja naucna ispitivanja otkrila su da je nestanak na tom podrucju zapravo moguc zbog negativne gravitacije,koja onemogucava pravilna pokazivanja smera kompasima.rec je o velikom prostoru s mnogo ostrva.koja se sa visine cine istima i tako se izgubi orijentacija!

Administrator Broj poruka : 19149 Datum upisa : 07.11.2009

IZLET U PROSLOST
Zimsko vece.Sedim.Sedim u u sobi i kroz prozor posmatram kako napolju veje
sneg.Gledam drvece koje odeva svoje novo ruho i razmisljam o zivotu.
Zimi rano pada mrak,pa sam ranije krenua na spavanje.Bila sam umorna i
ubrzo utonula u san.Da li je to stvarno bio san?
Povise mog kreveta blesnula je svetlost.Bila je sazdana od vise boja.Bela,
zuta,crvena,svetloplava,zlatna,boje lepse od svih koje sam do tad videla.
Posmatram tu svetlost koja lebdi povise meni i gledam kako iz nje nastaju
konture zene.Mlada zerna duge zlatrne kose,u beloj haljini.Gledala sam je,
nismo govorile jista,ali njene
reci su nekako dopirale do
mene.Pozivala me je da podjem za
njom,da je pratim.Zbunjena sam,
ne govorim,razmisljam.Kako da
je pratim kad ne mogu da lebdim?Nisam to izgovorila,
samo sam pomislila u sebi,a
njen glas me je ponovo pozvao.
GFovorila je da dse ne plasim i da
je sledim.Nasla sam se kraj nje,
gledam sebe,svoje telo kakvi
lezi nepomicno na krevetu.
Telo koje je ostalo bez duse,bez
zivota,kao prazna skoljka.
Negde me vodi,ali
mi ona obasjava put.Dolazimo
do tog mesta meni nepoznatog.
Tisina,svetlo,cvece,mesto
uredno i cisto.Taj glas mi
stalno govori da se ne plasim i
da gledam ispred sebe.P)Odigla
sam glavu i ispred sebe ugledala
ogromnu belu plocu.Na njoj pocese da redjaju slike.Glas mi govori dA
pazljivo gledam,a ona ce mi sve objansiti.
Vidim selo puno ljudi,bela i nemastina,.Svi negde zure i nesto rade.
Slika se zaustavila.Zena ledjima okrenuta,duge crne kose,okruzena decom.
Siromasni su ali srecni.Zena stalno nesto radi.Sedi kraj ognjista na kojem
se nesto kuva.Odblesak svetlosti obasjao joj je lice.
Pogledala sam je i ugledala sebe.Glas mi je objasnjavao da sam to ja
proslom zivotu.
Zelim da vidim sebe dalje kroz zivot,svoju smrt.Cudna svetlost me povlaci,
hoce da se vratimo.Ponovo sam usvojoj sobi.Moje telo je na krevetu bas onako
kako sam ga ostavila.Ponovo samu njemu.U tom trenutku sam se ''probudila''.

Administrator Broj poruka : 19149 Datum upisa : 07.11.2009

NESTANAK PRED OCIMA SVEDOKA

Treceg septembra 1873.godine,
Dzems Vorson je pristao da obori
rekord u trcanju na 35 kilometara.
Njegova dva prijatelja su ga pratila na
konjskoj zaprezi.Imali su i foto-
aparat uz sebe.
Vorsona nisu ispustali iz vida,
stalno su mu bili za petama.Medju-
sobno su pricali samo kad bi se pri-
blizili jedan drugom.
Odjednom se Vorton zateturao kao da
ce pasti,a onda zavrteo i nestao.
Nije pao,nije pobegao.Nestao je pred
ocima prijatelja.Zaprepasceni
prijatleji su fotografisali mesto
nakon njegovog nestanka,na kojem se
vide tragovi i spoticanja.
Brzo su se vratili u selo i ispri-
celi sta se desilo.Organizovana je
potraga.Potrazili su put kojim se
Vorson kretao,ali nikakav traga nisu
pronasli.Vorsona nikad vise nikko
nije video.Prica se da se danas na
tom putu moze sresti duh obavijen
zelenom maglom.

Administrator Broj poruka : 19149 Datum upisa : 07.11.2009

NESTA;LI DECAK

Zabelezeno je nekoliko stotina nestanaka pojedinaca,cak i
pred ocima prisutnih,koji nikad nisu razjasxnjeni.Takav je i
slucaj decaka Olivera Lanca,koji se desio na Badnje vece 1889.
godine na jednoj farmi,nedaleko od Saut Benda u Americkoj
drzavi Indijana.
Predeo je bio
pokriven debelim
slojem snega,nebo
olovno,sivo,a iz
okolnih rastrkanioh
farmi dizalo se
nekoliko oblacica
dima.Po kucama su
poceli paliti prve
pretrolejke,pa je suton
neodoljivo podsecao
svojom romantikom na
poznate Bozicne
cestitke sa zimskim
vecenjim pejzazima.
U porodicnoj kuci
Larcovih,takodje je
vladalo praznicno
raspolozenje.Na swecanu veceru dosli su im prijatelji iz Cikaga.,
inace,rodom iz obliznjeg gradica,kao i tamosnji sudija,
penzionisani sluzbenik.
Nakon vecere su zamolli gospodju Larc da im odsvira nekoliko
Bozicnih melodija na orguljama,sto je ona izvela sa uziovanjem i
bez greske,jer je inace svirala u lokalnoj crkvi.Tako su se
zabavljali,pevali,pijuckali i grickali kokice koje im je mali
Oliver,jedanaestogodisxnjak,pekao na kuhinjskom sxporetu.
Nekoliko minuta pre jedanaest,Oliverov otac zamoli decaka da
trkne do dvorisxnod bunara i donese jednu kantu vode,kako ne
bi ostaliu bez nje u toku noci.
Oliver odma poslusa i izadje u tamnu noc,a njegov
otac se vrati gostima u salon.Ali,samo desetka sekundi,
nakon sto je decak zatvo-
rio vrata za sobom,zacuse
se njegovi uzbudjeni krici
i dozivi ,,u pomoc"!
Zapanjeni gostina i
roditeljima trebalo je ne-
koliko sekundi da se pri-
beru od prvog soka.Posto
su izmenjivali nekoliko
uzneverenih pogleda,svi
su istovremeno skocili iz
svojih fotelja,a gospodin
Larc je sa zida u hodniku
dograbio svoju lovacku pu-
sku,misleci da je Olivera
napala kakva divlja zver.
,,Upomoc!Upomoc!
Pustite me!Upomoc!"-
vikao je prestraseni
decak iz tame.
ali,tu pred ulazom,prisutni se zaustavise pogleda uprtih u
pravcu tamnog neba iz kojeg je sipao lagani sneg,jer sad su se
decakovi krici culi odozgo.
Uspaniceni otac podize cev svoje puske u rtom pravcu,ali mu je
stari sudija zgrabi i rukom povi natrag prema zemlji.Postojala je
opasnost da pogodi decaka,kojega je nesto odnosilo u pravcu neba.
Uzasnuti,slusali su njegove sve slabije cujne pozive u pomoc,a
onda se sve opet urisa.
Skrhani i sokirani roditelji drzali su se u cvrstom zagrljaju,
glasno jecajuci,a sudija iprijatelj iz Cikaga,inace penzionisani
bivsi tuzilac,pazljivo sa fenjerima pretrazise dvporiste.
Njihovom vestom oku dugogodisjih istarazitleja ne izakose
decakovi jansi tragovi,koji su po svezem snedu vodili bunaru,da bi
na pola puta odjednom prestali!Nioje uspeo cak ni da se okrene.
Tako je nestao decak,a nikad nije obnjasxnjeno sta ga je prosto
odenlo sa tla.

Administrator Broj poruka : 19149 Datum upisa : 07.11.2009

NESTANAK POSADE BRODA

Brod Meri Celeste je uredno napustio njujorsxku luku 5.
novembra 1872.Nataovaren sanducima punm alkoholom,zaplovio je
s namerom da predje Atlantik i ponovo se usiodri u italijansku
luku Djenova.Nedelju dana kasnije krenuo je i britanski brod DE
Gracija sa kapetanom Morhausom koji je bio dobar prijatelj
kapetana broda Meri Celeste,
Bendzamina Brigsa.
Petog decembra De Gracije se
priblizio obalama Portugalije.
Bilo je rano popodne,kada je
momak sa osmatracnice doviknuo
onima dole da vidi ,,Lutajuci
brod".Jos kroz dvogled kapetan
Morhauz je primetio da su jedra
cudnog broda sva pocepana.Beod se
ljuljuskao na blagim talasima,
bez ijednog clana posade na
palubi.A onda je kapetan Mprhauz
sa uzasom procitao ime broda.Odmah je pomislio na najgore.Da siu
svi na brodu umrli od kakve opake bolesti ili se otrovali hranom.
Medjutim,kad su se usidrili i presli na palubu pustog broda,
primetili su da nedostaje veliki camac za spasavanje sto je navelo
Morhauza da pomisli da je brod prosao kroz strasnu oluju ,iz koje
je posada pokusala da se spase,ali,ili se potopila,ili jos uvekl
negde ceka spasioce.
Red koji je vladao u prostorijama probijao je ovu teoriju
nevremena.Zalihe hrane bile su uredno naslagane,sudje oprano i
pospremljeno,brodski tovar alkohola nedirnut,po kabinama su
ostala mornarska odela,licne stvari,cak i lule.
Otpala je mogucnost pobune,jer u tom slucaju bi mornari
svakako pokupili oruzje iz kapetanove kabine,pa i svoje lule i
duvan,od kojih se nikada nisu rastavljli.Otpala je mogucnost i
gusarskog napoada,jer bi se,u tom slucaju na brodu morao naci bar
minimalni trag borbe ili otpora.Gusari ne bi ostavili tovar i
hranu i dragocenosti iz sefa u kapetanovoj kabini.
Znajuci da us na ovaj nesrecni put sa kapetanom
Brigsom posle i njegova mlada supruga i mala cerka,
Morhauz je obratio posebnu paznju bas na tu privatnu
kapetanovu kabinu.
Apsolutno nije bilo kakav trag ko-
ji bi ukazivao na to sta se deslio sa posadom Meri Celeste,niti
su to uspele vlasti u Portugalu,u cijoj luki je odmah brod odvucen i
slucaj prijavljen.Ovaj slucaj je ostao nerasvetljenci posle
visegodisnje istrage.
Jedina mogu0cnost koja im u to vreme nije mogla pasti na pamet,
bila je sledeca:Osmatrac je primetio cudan svetleci
objekat ovalnog oblika kako se sjurio iz vedra neba i ostao da lebdi
nad brodom!
On u panici poziva ostale koji zure na palubu i zapanjeni pilje
u nepoznato letece telo.Kapetan koji nema pijma io ,,Letecim
tanjirima"tumaci ovo kao djevolje delo i narewdjuje posadi da se
ukrcava u veliki camac koji se nalazio vezan iza broda.
Samo pod takvim panicnim uslovima moranri su se mogli
ukrcati bez svojih lula i najdrazis sitnica!U pitanju je bilo
spasavanje golog zivora od cudne nebeske ,,nemani",koja je mozda i
bljuvala vatru iz svojih motora,ili ispustala zastrasujuce
zvuke.I kao da je samo na to cekala ,,neman" tada odize camas,
prepubn uzasnutih putnika i ,,guta" ih svojim ogromnim metalnim
celjustima!

Administrator Broj poruka : 19149 Datum upisa : 07.11.2009

KUA DUHOWA

Odmah nakon vencanja,mladni bracni par je odlucio da
napusti svoje samacke sobe i preseli se u veci stan u boljem
kraju Holivuda.Bil i Kristl Monro su izabrali omanju kucu na
periferiji Holivud Hilsa,vrlo otmene cetvrti.Kraj je bio
divan i cist,veoma tih i prepun bogatih starijih kuca i novi-
jih vila u spanskom stilu.Odudarala je jedino viktorijanska
vila-dvorac na tri sprata,koja se nalazila bas do njihove
kuce.Previsoka trava,uvelo cvece i polupani prozori
svedocikli su da tu ne zivi niko.Puno je takvih napustenih
kuca u Los Andjelesu,pa se Kil i Kristal nisu na to obazirali,
sve dok jednog dana nisu sreli jedan bracni par kako napusya
kucu.Uljudno su im se naklonili i nastavili niz plocnik
drzeci se ispod ruke.Oboje su bili otmeno odeveni,ali u bar
sto godina staru odecu.
Ovo nije zbunilo mlade supruznike.Desetine hiljada sta-
tista odlaze u studije za snimanja,a mnogi od njih polaze iz kuce
presvuceni i nasminkani,kako na snimanju ne bi gubili vreme.
Ono sto je Bila i Kristal iznenadilo ,bila je cinjenica da u
toj,spolja napustenoj kuci,ipak neko zivi!
Uskoro su se upoznali sa drugim bracnim parom,koji ih je
pozvao u posetu.Uz kolace i pivo,razgovarali su o svemu,pa i
o visokim cenama kuca u tom kraju,sto je podsetilo Bila da
upita:
-Kad smo vec kod kuca,ko je onaj stari,cudni bracni par,
sto stanuje u onom,,dvorcu duhova"
do nas?
-Duhovi,naravno!-odgovori mu
veselo mlada domacica.
-Ne stvarno-insistirao je Bil
-Sreli smo ih vec tri puta.Uvek
kad se mi vracamo s posla,oni
nekud odlaze obuceni u neke stare
kostime.Kako samo mogu ziveti u
onakvom krsu?!
-I vi ste ih sreli?-upita ih
domacin ozbiljnog izraza lica.
Bil kratko pogleda Kristl,a u tom se iz kuhinje vrati
mlada domacica sa novom turom svezih kolaca.
-Dobro,klinci,sto ste se umusili.Njih dvoje nisu
losi duhovi,ukoliko ne pokusate da im udjete u kucu!Onda se
zaista naljute i pocnu razbi-
jati prozore,lupati po vrati-
ma,ljuljati lustere i gadjati
posetioce raznim stvarci-
cama!
-Salite se?-Upita Bil
kiselo.
-Ni govora-sede mlada
zena u fotelhju.-To dvoje,koje
ste videli,a po opisu vidim
da jeste,nisu ziva bica.To su
duhovi bivsih vlasnika kuce
koji su ziveli pre sto godina.
-Ja vam ne verujem-odgo-
vori Bil.
-Meri se ne sali-umesa se domacin.-U pitanju su prikaze
bivsih vlasnika kuce.Cuo sam to od trgovca nekretninama,
ocajnog sto vec godinama pokusava da proda tuv kucu bogatim
glumcima.
-Ne mogu u tako nesto da poverujem-uozbilji se Bil.
Domacin ga je posmatrao cutke,onda bez reci ustao i nekud
ode.Vrati ose sa crno-belom fotografijom starog bracnog para
i pruzi je Bilu i Kristl.
-Jesu li to ono dvoje koje ste sreli?
-Da,naravno.
-Mrtvi su vec sto godina!Ako ne verujete nama,pozovite
doktora Sefera sa Kalifornijskog univerziteta.Njegov broj je
na poledjini slike,a on nam je dao fotografiju.
Poneli su fotografiju.Bil je sutradan pozvao doktora i
postao jedan od ko zna koliko svedoka koji su sreli ljude iz ,,One
dimenzije".Njegov detaljni opis dogadjaja registrovan preko tri
detektora lazi,snimljen na megafonsku traku i pazljivo
smesten u specijalnu arhivu tog odeljenja na univerzitetu.

Administrator Broj poruka : 19149 Datum upisa : 07.11.2009

PRICE O DUHOVIMA

Dok su se renije duhovi pojavljivali u napustenim
kucama,gde su se desavala ubistva,na grobljima i na mracnim
skrovitim mestima,u poslednje
vreme sve visxe se pisxe o duhovima
koji opsedaju krajnje prozracxna
mesta.
Lokalne novine u Pensilvaniji
pisu kako se duh pojavio u jednom
kaficu.Duh izaziva zmatrce kod
gostiju,a zaposleni tvrde kako su
osetili hladne prste kako ih hvataju
za vrat.
U saveznoj drzavi Virdziniji,
jedan od autoputeva posetjuje duh.
Radi se o beloj,povidnoj aspodobi,
koja se ponekad moze jasno videti,
kao Idijanac na konju,koji proganja
vozacxe,ali ostavljaju na miru one koji
koriste
ekspresnu traku autoputa.Sluzba
odrzavanja autoputa tvrdi da se duh
pojavio u maju,tacxno u vreme
otvaranja ove treke.
U Lenvigstonu,u saveznoj drzavi
Njujork,mesto gde se zbivaju
misterijozni dogadjaji je Mek
Donalds.Tu se ponekad vidi be;a
spodoba starca.
Tu se cxesto dogadja da iz pipaka za
napitke potece pogresno pice,re-
cimo umesto mleka-koka kola.
Tamosxnji duh,nikoga ne napada,
ali zaposleni tu ne ostaju duze od
mesec dana.

Administrator Broj poruka : 19149 Datum upisa : 07.11.2009

DAMA IZ VOZA

Poznati Americki slikar portreta,Zerar Hejl,bio je francuskog
porekla.U toku svog studijskog boravka u Parizu 1928. god.,bogata
plemicka porodica iz doline Loare,ponudila mu je veliku sumu novca za
izradu portreta.Da bi stigao do mesta putovao je lokalnim vozom.
Putnika je bilo malo kad se Ze-
rar nasao u sbom kupeu.
Uljuljkan ravnomernim klopa-
ranjem tockova,alikar je za tre-
nutak zadremao,a kad se prenuo
primetio je da bise nije sam.
Prepo kupa njega sedela je lepu-
skasta mlada dama,elegantno
odevena,mada ne bas po posled-
njoj modi.
Izmenjali su nekoliko reci,pa
se ispostavilo da putnica zna
mnogo vise o americkom slikaru,
nego sto mi se moglo predposta-
viti.Zeparu nije bilo jasno
odakle ona zna toliko o njemu
kada,bio je siguran,je nikada ra-
nije nije sreo.
-Da li bi ste me mogli nacrtati samo po secanju-upitala ga je.
-Svakako gospdjice-odgovori slikar-mada bi mi bilo draze da to
ucinim uzivo!
Dama se cudno osmehnula,a kad oz uskoro poce da koci,ona ustade i
podje ka izlaznim vratima.
-Jos cemo se sresti-rece Zeraru i izadje.
Na sledecoj stanici izasao je i Zezer.Na peronu su ga cekali grof
i grofica u svojoj kociji.Odvezli su ga do prekrasnog dvorca na samoj
obali reke.Posto su mu pokazali okolinu,doslo je vreme vecere.Nakon
vecere posao je u svoje odaje na spratu.Na pola puta je zastao,jer je
ugledao svoju bledoliku sapunicu iz voza.
-Nisam li vam rekla da cemo se jos videti.
-Da sam znao da putujemo u istom pravcu,mogao sam vam se pridruziti
na onoj stanici!
-Bojim se,gospodine Hejl,da bi to bilo vrlo komplikovano-rece i
nastavi da silazi.
Slikar je jos malo gledao za njom,pa se pope u svoje
sobe i presvuce.Kad se nesto kasnije pridruzio
domacinima koji su ga cekali za dugackim priprem-
ljenim stolom,prvo sto je primetio bilo je da
nedostaje dama iz voza.Trudio se da precuti njihova
dva susreta,ali posto se ona nije pojavljivala do kraja veceri,
Zerar se promeskolji i obrati gospodaru kuce:
-Oprostite,grofe,na
radoznalosti,alo ko je
vama ona mlada dama sa
kojom sam doputovao i
opet se malocas sreo na
stepenistu?
Grof i Grofica La
Montran su kratko piljili
u njega,a onda ga grof
prilicno kruto obavesti:
-Sem moje supruge i
mene,u dvorcu vise niko
ne zivi.
Ali,-nije se predavao
tvrdoglavi Zerar-proveo sam u kupeu sa njom skoro pola casa!
Znala je toliko o vama i ovom dvorcu,a pre no sto sam sisao k
vama sreo sam je na stepenistu!
Po hladnom znoju na bledom groficinom licu slikar oseti da
razgovor ne ide u dobrom smeru.Onda gorf odjednom upita:
-Da li biste nam je mogli skicirati?
-Svakako!-potvrdi uzudjeni Hejl.
Uskoro mu jedan od posluge pruzi komad hartije i olovku.
Nakon desetak minuta Hejl pruzi hartiju grofu preko stola.
-Isude!-zgranu se grofica vec pri prvom pogledu an crtez i
prekri lice rukama,grcevito placuci.
-Da,gospodine Hejl,devojka s kojom ste putovali i odve se
sreli,nasa je cerka Arleta.Umrla je pre skoro dvadeset godina!
Zerar je zazalio sto je prihvatio portretisanje ove
grofofse porodice.Saznao je da se iz kontesta nepoznatih razloda
bacila pod voz,koji joj je odrubio glavu.Takodje je saznao da su i
drugi svedoci vidjali ovu misterioznu devojku kako seta
zeleznickim nasipom u mesecinom obasjanim nocima.

Administrator Broj poruka : 19149 Datum upisa : 07.11.2009

REINKARNACIJA-PONOVNO RODJENJE

SLUCAJ SANTI DEVI

Zagovornici ciklusa reinkarnacije podrzavaju svoja uverenja
sa nekih pet stotina naucno prikupljenih i dokumetovanih
slucajeva,u kojima su se deca ili odrsli,svesno ili pod
hipnozom,prisecali detalja
iz sbojih ,,ranijih" zivota!
Evo slucaja male indijanke
Santi Devi:
Devojcica se rodila 1926.
godine u Nju Delhiju,a vec sa
tri navrsene godine pocela je
da prica roditeljima o svom
,,prethodnom" zivotu,koji je
navodno provela u obliznjem
gradu Mutri!
Jasno se prisecala svog su-
pruga iz tog zivota i tvrdila
da se zvao Kedar Kaubej.Tvrdi-
la je da je umrla nekoliko dana
nakod rodjenja svog sina.
Zaintrigirani ovim njenim
tvrdnjama,roditelji su poceli ispitivati i uskoro su na svoje
veliko iznenadjenje otkrili da u Mutri zaista zivi takav covek
i da mu je zena zaista umrla ubrzo nakon porodjaja!Odmah su
stupili s njim u vezu i zamolila ga da odmah doputuje do njih u Nju
Delhi.Mala Santi,o ovome naravno nije imala pojma,ali joj
njegov nenajavljeni dolazak uopste nije smetao da ga smesta
prepozna.I dok je gost pricao s njenim ocem,ona je u kuhinji
objasnjavala majci kakava jela njen bivsi suprug najvise voli.Kako
bi i ovo proverila gospodja Devi mu ih je pripremila za rucak!Bio
je iznenadjen sto su mu pripemili bas ona jela koja najvise voli!
Tu mu je mala Santi postavila i jedno neprijatno pitanje:-
Zasto se ponovo ozenio,kad su se dogovorili da se ne zene ukoliko
jedno od njih iznenada umre!
Covek je bio zaprepascen,a nista manje zbunjeni bili
su i njeni roditeelji.Zemolili suga da svi zajedno podju do
njegove kuce.Na zelez-
nickoj stanici u Mu-
tri mala Santi je pre-
poznala jednog rodjaka
svog ,,bivseg" muza!
Nastavila je da ih so-
kira i putem,stalno
govoreci kocijasu ko-
jim ulicama da vozi.I
ako je kuca koju su tra-
zili bila okrecena u
drugu boju,Santi ju je
bez problema prepo-
znala.Pred kucom je
prepoznala sasvim
starog svekra kao i od-
raslog sina iz ,,pro-
s;log zivota".U kuci je
kasnije upitala svog
,,bivseg supruga" sta
je uradio sa njenim licnim novcem i zlatom koje je tajno zakopala u
jednom uglu sobe?I ovo je bilo tacno,jer je sav crven u licu Kedar
Kaubej priznao da ga je otkopao i potrosio!
Poznati americki naucnik i parapsiholog dr Jan Stivenson,
toliko je bio zainteresovan za ovaj slucaj da je 1960. godine
otputovao u Indiju i tamo se licno sreo sa SAnti Devi i ostalim
prezivelim ucesnicima cudne price.Od nekoliko stotina
prikupljenih slucaja reinkarnacije,ovaj mu je ostao najdrazi.

Administrator Broj poruka : 19149 Datum upisa : 07.11.2009

REINKARNACIJA

Odrasla sam sa majkom u jednoj
varosici.Danonocno je sila da
bi me prehranila i skolovala.
Bile smo mnogo vezane jedna za
drugu.Cesto je znala da me obra-
duje nekom sitnicom.Od svega,
najvise su mi znacile njene reci
utehe i toplina koju je imala u
ocima.
Bila sam pri kraju srednje sko-
le kada mi se desila prva ljubav.
Zavolela sam Marka.Sve je bilo
kao u bajci.Posle godinu dana
zabavljanja,vencali smo se,zapos-
lila sam se,a majka je presla da
zivi sa nama.
Imala sam sve!
Problemi su nastali kroz par
godina kasa sam shvatila da ni-
kada necu biti majka.Posle mnogo
muka sa ispitivanjima,moja
dijagnoza je bila-trajna steril-
nost.Marko je jedva preziveo to
saznanje.
Dozivela sam bracni brodolom
i zahvaljujuci mojoj dobroj majci,
nekako sam iz svega toga ispliva-
la.Sudbina se sa mnom igrala
kao dete sa zveckom.Utehu sam
nasla u citanju knjiga.Samo sam
isla na posao,a ostatak vremena
provodila sam u kuci.
Nazalost majka mi se tesko
razbolela,kopnila je iz dana u
dan,a ja sam nad njom bdela i bes-
krajno patila.
Onda je doslo najtuznije pro-
lece u mom zivotu.Majka mi je
bila na samrti.Drzala sam je za
ruku,a ona mi je rekla:
-Znas,mila moja,kad me ne
bude bilo,nemoj mnogo da tugujes.
Otidji u decje selo i usvoji de-
vojcicu,sa najduzom crnom kosom.
Naci ces je u sobi sa najvecim
brojem.
To su bile njene poslednje reci.
Tuga je zauzela maminom mesto
u kuci.Posle nekoliko meseci
resila sam da poslusam savet
majke-da usvojim devojcicu.
Proslo je pola godine.Pozva-
li su me ljudi iz Decijeg sela.
Odobreno mi je usvajanje dete-
ta.
Otisla sam u selo.Isla sam
iz sobe u sobu.U sobi sa najvecim
brojem bila je slatka,mala de-
vojcica sa dugackom srnom ko-
som.
REkla sam da bih to dete us-
vojila.Tako je i bilo,ali je bila
neverovatna cinjenica da se datum
rodjenja devojcice poklapao sa da-
tumom smrti moje majke!

» Pisite misterije!
» Misterije slike