Spomenar mog detinjstva

Rado bih te ljubila
preko ovih slova,
na trenutak postala
ljubav tvojih snova,
da ti sreca samo
pored mene sja,
da me volis puno
kao ja tebe.

U ovom svetu
ljubav je malo,
izdace te onaj
d do kog' ti je stalo.
Al ja cu verovati
u boga i sebe,
ti me neces izdati,
nicu ni ja tebe.

Oprosticu mu bol
koji mi je naneo.
Oprosticu mu sto me je
tako malo voleo.
Oprosticu mo moje piste sne
jer mi je bio i ostao sve.

Ne gleda me vise
kao nekad,pre,
sada sam mu ista
kao druge sve.

Zbogom i ne seti se
vise nikad da smo se sreli,
neka hladni stisak ruku
brise sve sto smo hteli.

Lutam,trazim i moliom
jer samo njega volim,
volim jer srce zeli
jos od onog dana
kada smo se sreli.

Kad posle mngo leta
procitas ovaj stih,
kroz tebe ce proci
plamen tih.
Gde cu ja tada biti,
to zna samo Bog,
ali cu se uvek secati
divnog oka tvog.

Neka mu ova noc
donese lepe snove,
a jutro podari sve,
sve sto se sreca zove.
Neka mu noga gazi
najlepse,prolecno cvece.
Ja cu ga uvek voleti,
on mene nikad nece.

Dodji brzo,brojacu do pet
da ti kaze:,,Moj si ceo svet".
Dodji brzo jer se plasim mraka,
dodji dok je moja zelja jaka.

Ti si moje mace
sto po srcu grebe,
volim taj oziljak
jer on je od tebe.

Jedva cekam da ga cujem
jer bez njega ja bolujem.
Za tu bolest nema leka,
ne pomaze apoteka.